Рођена је у Београду где је завршила основну школу (Ћирило и Методије) и гимназију природно-математичког смера (бивша XI гимназија Руђер Бошковић) у којој је стекла четврти степен стручне спреме - лабораторијски техничар за микробиологију. На Универзитету у Београду уписала је Природно-математички факултет студијску групу- Биологија и определила се за смер - систематика и филогенија виших биљака и гљива. Дипломирала на Катедри за екологију и географију биљака са оценом 10 и просечном оценом 9 током студија. На основу препорука својим професора са факултета примљена је на посао у Пету гимназију. Две године проведене у Петој гимназији биле су најлепше искуство, што јој је помогло да схвати да њен животни позив треба да буде везан за младе људе и њихово образовање. Краткотрајно, али такође веома позитивно искуство везује је и за основну школу „Влада Аксентијевић“. Лако и брзо пронашла је заједнички језик и са децом тог узраста, што је потврђено и максималним резултатима на државном такмичењу из биологије. Од 01.09.2006. запослена је у Деветој гимназији коју памти из својих гимназијских дана као једну од најквалитетнијих средњих школа у Београду. Сматра да је школа и до данас сачувала тај углед. Проф. Ана Блечић настоји да ученике заинтересује за свој предмет- биологију, али подједнако инсистира на значају ширег образовања и културе, што свакако и јесте приоритет гимназије. Посвећује се деци најбољим делом свога бића, има разумевања за њихове младалачке бриге, страхове, недоумице и хормонске буре, знајући да добра комуникација са ученицима мора дати и позитивне резултате у раду. Жеља јој је да „деветари“ осим знања, из гимназије понесу и најлепше успомене, а кроз односе са друговима, професорима и родитељима развију и изграде прави систем вредности. Њен пословни мото најбоље је исказала Десанка Максимовић још тридесетих година прошлог века када је радила у Првој женског гимназији- данашњој Петој, а који је и данас изузетно актуелан и универзално примнљив: „У свако време, у сваком друштвеном уређењу наставник који је знао свој предмет, који је волео децу, имао савести, остварио је пожељну везу између себе и својих ученика. А ономе који је пошао у просветну струку, јер није имао могућности у неку другу, мало ће вредети похађање курсева о томе каква треба да буде савремена школа.“

Копирајт © Девета гимназија „Михаило Петровић Алас“, Србија. Сва права задржана.